Đurđević: Ublaženi rečnik sporazuma iz Dubaija biće izgovor za odlaganje energetske tranzicije

Sporazum postignut na klimatskoj konferenciji u Dubaiju jeste korak napred ali nedovoljan, a njegov ublaženi rečnik će poslužiti kao opravdanje za zemlje koje žele da odlože energetsku tranziciju, uključujući Srbiju, ocenio je profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đurđević.

U izjavi za portal Zelena Srbija agencije Beta, Đurđević je rekao da će Srbija morati svoje nacionalne planove, zakone i strategije da uskladi sa globalnim planovima kako bi se dostigli ciljevi Pariskog sporazuma.

“Naši planovi u smislu napuštanja fosilnih goriva su manje ambiciozni u odnosu na ono što se očekuje od nas i celog sveta”, rekao je Đurđević, dodajući da Srbija ima šansu da se uskladi s globalnim planovima kada bude podnosila unapređeni nacionalno utvrđeni doprinos, koji sve zemlje treba da predstave do kraja 2024.

U sporazumu koji je danas postignut na Konferenciji UN o klimi (COP28) poziva se na tranziciju sa fosilnih goriva, ali ne i na njihovo ukidanje, a taj ublaženi rečnik će, prema mišljenju Đurđevića, Srbija skoro sigurno iskoristiti kao opravdanje za odlaganje energetske transformacije i sprovođenje svojih obaveza u toj oblasti.

“Zemlje koje najčešće ublažavaju taj rečnik su obično zemlje čije su ekonomije usko vezane za industriju fosilnih goriva, a onda zemlje koje nisu zainteresovane, ili u okviru svojih politika ne daju važno mesto klimatskim promenama, koriste da bi odložile svoj posao”, rekao je Đurđević.

On je kazao da vlada Srbije koristi svaku vrstu izgovora i svaki trenutak da svoje potencijalne puteve budućeg razvoja energetike skrene s obnovljivih izvora energije.

“Neodlučnost na globalnoj sceni u slučaju naše zemlje znači neku vrstu izgovora, jer ako na globalnom nivou ne postoji tako čvrst stav, zašto bismo se mi sad trudili da imamo čvrst stav, a nema potrebe za tim”, rekao je Đurđević.

On je istakao da je naš region pod velikim pritiskom klimatskih promena i da će u budućnosti rizici po pitanju suša, ekstremnih padavina, oluja, poplava, toplotnih talasa, prevazilaziti globalne proseke.

“Mi smo deo planete na kojem se klimatske promene danas vrlo dobro vide i tek će se videti u budućnosti i šteta je što nemamo aktivniju ulogu u svemu tome i što naša vlada i političari generalno ne doživljavaju ovu temu kao važnu, nego je duboko na dnu interesovanja i agende”, kazao je Đurđević.

To je, kako je dodao, zbog toga i što imamo višedecenijske probleme koji potiskuju svaku priču o klimatskim promenama.

“To je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić demonstrirao kada je na sastanku u Dubaiju posle uvodnog dela u kojem je ispričao kako smo mi pogođena i ranjiva zemlja, rekao da fokus ipak treba da bude na rešavanju gepolitičkih pitanja, pa kad to rešimo onda možemo da sednemo da razgovaramo o emisijama”, kazao je Đurđević.

On je istakao da je najveća pretnja za našu zemlju uvođenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji će biti primenjen na robe iz karbonski intenzivnih industrija, kao što su industrija cementa ili čelika.

“Efekat toga će sigurno biti negativan, ali ne znamo razmere tog efekta, posebno što naša privreda i naš BDP puno zavise od tih industrija”, rekao je Đurđević.

On je dodao i da Srbija gubi korak u impelmentaciji obnovljivih izvora i da je naša nacionalna energetska kompanija potpuno van svih tokova koji se tiču OIE, što može da napravi ogromne probleme za funkcionisanje energetskog sektora i svih drugih sektora koji od njega zavise.

Konferencija u Dubaiju je, prema njegovim rečima, pokazala koliko je industrija fosilnih goriva moćna i uticajna, a s druge strane postoje zemlje, kao što su male ostrvske zemlje, koje su uvek razočarane ovakvim sastancima jer je to za njih pitanje opstanka.

“Bilo kakvo ublažavanje rečnika znači da mi kao globalno društvo na neki način pristajemo da te zemlje nestanu”, rekao je Đurđević.

Po njegovom mišljenju, jedina konferencija o klimi koja je napravila “kvantni skok” bila je konferencija u Parizu, dok svi ostali sastanci jesu “koračanje unapred, ali su ti koraci nedovoljni u odnosu na ono što bi svi trebalo da urade”.

“Često se ostavljaju sive zone, potpomognute šturim, formalnim, neodređenim rečnikom, što koristi svako ko neće time da se bavi”, rekao je Đurđević.