Evropska komisija pozvala članice da unaprede nacionalne planove da bi se dostigli klimatski ciljevi

Evropska komisija je objavila analizu Nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP) koja pokazuje da zemlje članice neće ispuniti neke od ciljeva u borbi protiv klimatskih promena i pozvala ih da pojačaju svoje napore na smanjenju emisija gasova i da donesu jasnije planove o tome kako nameravaju da se prilagode klimatskim promenama.

Trenutno planirane mere će, prema proceni Komisije, dovesti do smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte za 51 odsto, umesto za ciljanih 55 odsto do 2030. godine.

Prema sadašnjim planovima, udeo obnovljivih izvora će do kraja decenije biti povećan na oko 39 odsto, umesto na 42,5 odsto.

Energetska efikasnost će, uz sadašnje mere, biti poboljšana za 5,8 odsto, a cilj je 11,7 odsto.

Procena Evropske komisije je urađena na osnovu analize 21 Nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji su podneti na vreme, tri zemlje su podnele kasno da bi se uključili u analizu, a tri zemlje još nisu podnele svoje planove.

Komisija je pozvala članice EU da se bolje pripreme za veće koršćenje obnovljivih izvora i da poboljšaju mere energetske efikasnosti, kao i da poboljšaju energetsku sigurnost i podrže evropske kompanije u jačanju njihove konkurentnosti.

U saopštenju se ističe važnost i hitnost postepenog izbacivanja fosilnih goriva, posebno čvrstih, navodeći da je to velika prepreka na putu ka klimatskoj neutralnosti.

“Subvencije koje se ne bave energetskim siromaštvom ili pravednom tranzicijom treba da budu što pre ukinute i preusmerene na inovacije i podršku ranjivim grupama u tranziciji”, navodi se u saopštenju Komisije 18. decembra.

Istog dana, Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) je objavila izveštaj u kojem procenjuje da Evropska unija verovatno neće ispuniti većinu zelenih ciljeva do 2030. godine, uključujući smanjenje potrošnje primarne energije, duplo veće korišćenje recikliranog materijala i povećanje udela obnovljivih izvora energije.

Sa druge strane, EEA procenjuje da će vrlo verovatno biti ispunjeni cilj daljeg povećanja udela zelene ekonomije u ukupnoj privredi i da će se smanjiti broj prevremenih smrti zbog izloženosti zagađenju finim česticama.
Izveštaj EEA je prvi izveštaj o napretku ka ispunjenju ciljeva osmog Ekološkog akcionog programa EU, koji će biti objavljivani svake godine do 2030.

Ekološki akcioni program predstavlja sveobuhvatan okvir za sprovođenje politika EU u oblasti životne sredine, a u njegovoj osnovi nalazi se Evropski zeleni dogovor.

U grupu ciljeva koji će vrlo verovatno biti ispunjeni svrstani su povećanje potrošnje domaćinstava, korporacija i vlada za sprečavanje, smanjenje i eliminaciju zagađenja i drugih degradacija životne sredine, zatim povećanje ekološke inovacije kao pokretača za zelenu tranziciju, kao i smanjenje prevremene smrti uzrokovane izloženosti sitnim česticama za 55 odsto u odnosu na nivo iz 2005. godine.

Među ciljevima koji će verovatno biti ispunjeni, ali nije sigurno su povećanje udela ekoloških poreza u ukupnim prihodima od poreza i doprinosa za socijalnu sigurnost, zatim povećanje izdavanja zelenih obaveznica radi podrške javnom i privatnom finansiranju zelenih investicija, kao i smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

Za polovinu ciljeva je procenjeno da je malo verovatno, ali nije sigurno da će biti ispunjeni, a među njima su smanjenje ukupne potrošnje sirovina, smanjenje ukupne količine otpada do 2030, dostizanje najmanje 42,5 odsto energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2030. godine i smanjenje subvencija štetnih po životnu sredinu, posebno subvencija za fosilna goriva.

Među ciljevima koji vrlo verovatno neće biti dostignuti su smanjenje potrošnje primarne i konačne energije, udvostručenje stope korišćenja cirkularnih materijala do 2030. u odnosu na 2020, kao i povećanje udela površine pod organskim poljoprivrednim usevima na 25 odsto.