BETA

Na današnji dan 30. septembar

Na današnji dan 30. septembar


Dogodilo se
| 30.09.2023

|
access_time
10:35

1970 – Ričard Nikson (Richard Nixon) je doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog američkog predsednika SFRJ.

1399 – Osnivač engleske dinastije Lankaster Henri Bolingbrok (Henry Bolingbroke) postao je kralj Henri IV, dan nakon što je abdicirao Ričard II (Richard), prvi monarh u istoriji Engleske koji je napustio presto.

1846 – Američki zubar Vilijam Morton (William) prvi je upotrebio anesteziju (etar) prilikom vadjenja zuba.

1876 – Rodjen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić. Pesnik modernog senzibiliteta sledio je u savršenstvu forme francuske parnasovce i simboliste. Bio je član Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN kluba (“Jefimija”, “Dolap”, “Simonida”, “Napuštena crkva”, “Orhideja”, “Ljubavna pesma”, “Na Gazimestanu”).

1882 – Rodjen je nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger (Wilhelm Geiger), koji je 1928. izumeo napravu za otkrivanje i brojanje naelektrisanih čestica i gama-zraka (merenje radioaktivnosti), poznatu kao “Gajgerov brojač”.

1891 – U egzilu u Briselu izvršio je samoubistvo francuski general Žorž Ernest Bulanže (Georges, Boulanger), lider reakcionarnog antiparlamentarnog pokreta “bulanžista” koji je zapretio da sruši Treću Republiku.

1912 – Srbija i Bugarska su objavile mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat, od oktobra 1912. do maja 1913, u kojem su se protiv Turske borile i Grčka i Crna Gora, završen je oslobadjanjem balkanskih naroda od turske vlasti.

1941 – Počela je prva nemačka ofanziva na Moskvu u jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata, koja je okončana u januaru 1942. porazom Nemaca.

1949 – Okončan je berlinski “vazdušni most” uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su američki i britanski avioni obavili 277.264 letova i dopremili 2.323.738 tona namirnica.

1955. – U automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo je američki glumac Džejms Din (James Dean), simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata. Iako je snimio samo tri filma, “Istočno od raja”, “Buntovnik bez razloga” i “Div”, postao je kultna ličnost mladih tog vremena.

1962 – Beli rasisti su izazvali nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi kada je na osnovu odluke federalnog suda crnac Džejms Meredit (James Meredith) upisan na Univerzitet Misisipija, koji su do tada pohadjali samo belci.

1965 – Pripadnici indonežanskog “Pokreta 30. septembar” oteli su šest generala i pokušali državni udar. Generali su nadjeni mrtvi 3. oktobra, a protivudarom na vlast je došao general Suharto. Smatra se da je u represalijama protiv komunista i njihovih simpatizera, koje su usledile, pobijeno oko pola miliona ljudi.

1966 – Bivši britanski protektorat u Africi Becuanalend stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik postao je Serece Kama (Seretse Khama).

1966 – Nemački ratni zločinci Albert Šper (Speer) i Baldur fon Širah (von Schirach) izašli su iz zatvora Špandau u kojem su odslužili kaznu od 20 godina robije. U zatvoru koji je bio napravljen za 600 stanara, ostao je samo jedan – Rudolf Hes (Hess).

1970 – Ričard Nikson (Richard Nixon) je doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog američkog predsednika SFRJ.

1980 – U simboličnom podsećanju na biblijska vremena, Izrael je uveo valutu šekel, koja je zamenila funtu.

1985 – Umro je američki seizmolog Čarls Rihter (Charles Richter), po kojem je nazvana skala za merenje jačine zemljotresa.

1988 – U SSSR-u je penzionisano pet visokih funkcionera, medju kojima i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andrej Gromiko.

1990 – SSSR je normalizovao diplomatske odnose sa Izraelom, prekinute tokom šestodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. i uspostavio pune diplomatske odnose sa Južnom Korejom.

1991 – Vojnim udarom u Haitiju oboren je sa vlasti predsednik Žan-Bertran Aristid (Jean-Bertrand Aristide).

1992 – Pod pokroviteljstvom i u prisustvu kopredsednika Medjunarodne konferencije o Jugoslaviji, predsednici SRJ i Hrvatske Dobrica Ćosić i Franjo Tudjman potpisali su zajedničku Deklaraciju kojom su se obavezali na prestanak neprijateljstava i rešavanje spornih pitanja pregovorima.

1992 – Moskovska banka distribuirala je vaučere za privatizaciju kao deo vladinih ekonomskih reformi koje bi trebalo da milione Rusa pretvore u kapitaliste.

1993 – U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji razoreno je 36 sela, a poginulo je najmanje 22.000 ljudi.

1999. – Jedan od najvećih nemačkih književnika 20. veka Ginter Gras (Guenter Grass) dobio je Nobelovu nagradu za književnost. U avgustu 2006. Gras je obelodanio da je kao 17-godišnjak bio pripadnik zloglasne nacističke “Vafen-SS” jedinice. Ovo otkriće pisca “Limenog doboša” šokiralo je javnost i izazvalo žestoke kritike pisaca, istoričara i političara u Evropi.

2000 – Uz punu podršku Demokratskoj opoziciji Srbije i novoizabranom predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici, svetska demokratska javnost je sa zebnjom iščekivala rasplet postizborne krize u Jugoslaviji. Rusija je upozorila poraženog Slobodana Miloševića da ne koristi silu radi opstanka na vlasti.

2002 – Petnaest ministara inostranih poslova Evropske unije glasalo je da se državama članicama dozvoli da potpišu individualne ugovore sa SAD, kojima su američki vojnici i oficiri izuzeti od krivičnog gonjenja Medjunarodnog krivičnog suda u Hagu.

2005 – Danske novine Jiland-Posten objavile su karikature Muhameda, izazvaši proteste u muslimanskim zemljama koji su ih videli kao bogohulne i islamofobične.

2006 – U avionskoj nesreći brazilske kompanije Gol kada se avion na liniji Manaus-Brazilija srušio u državi Mato Groso u veoma nepristupačnoj oblasti, stradalo je 155 putnika i članova posade.

2007 – Na vanrednim parlamentarnim izborima u Ukrajini najviše glasova osvojila je partija proruski orijentisanog premijera Viktora Janukoviča, na drugom mestu je “narandžasta heroina” Julija Timošenko, a trećem koalicija ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka.

2009 – U zemljotresu magnitude 7,9 stepeni po Rihterovoj skali koji je pogodio ostrvo Sumatru poginulo je 1,115 ljudi i 1,214 je ozbiljnije povredjeno.

2014 – Avganistan je potpisao bezbednosni sporazum sa SAD koji će omogućiti američkoj vojsci da ostane u toj zemlji tokom 2015. godine.

2015 – Grad Pariz, na čije se ulice godišnje baci 350 tona opušaka, uveo je kaznu od 68 evra za pušače koji gase cigarete na ulicama.

2018 – Referendum o promeni imena Makedonije u Severna Makedonija nije uspeo, jer nije glasalo više od polovine od ukupnog broja birača.

Teme